Narkomanija i Kriminalitet 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 21 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost, Niš

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
НИШ
НАРКОМАНИЈА И КРИМИНАЛИТЕТ
- Семинарски рад -
Предмет: Криминологија
Ниш, јануар 2010
САДРЖАЈ
УВОД
Криминалитет је у данашње време све распрострањенији и представља све већу опасност по друштво. Небитно да ли је у питању тероризам, организовани криминал, крађе или многи други. У савременом друштву проценат кривичних дела расте, између осталог јер много младих под утицајем околности савременог друштва почиње да користи наркотичка средства и спремно је да уради све да би дошло до новца за дрогу. Користе се крађама, фалсификовањем, уценама, проституцијом... Ту су и продавци и препродавци дрога, који зарађују знатне своте новца од оваквог посла, и битно утичу на пораст криминалитета. Друштво треба да реагује на све начине да би се овакво понашање спречило и заштитили млади, којих је све више, од утицаја наркотичких средстава.
1. КРИМИНАЛИТЕТ
Криминалитет се одређује на више начина. Кривичноправна дефиниција криминалитета полази од норми материјалног кривичног законодавства. Она се састоји у истицању кршења закона као детерминантног фактора кривичног дела. Преступници су лица која се повредила норме кривичног законика, у којима су заштићени основни друштвени интереси и вредности. По ужој правној дефиницији криминалитет чине она понашања која су инкриминисана у позитивном кривичном законодавству као кривична дела. Шира дефиниција га одређује као свако противправно понашање ( чињење и нечињење ) за које по важећим прописима одређене земље надлежни орган може спровести санкцију. Криминалитет је најтежи облик негативних друштвених појава које су предвиђене кривичним законом и за које друштво одређује санкције. Требамо разликовати криминално понашање и криминалитет као масовну друштвену појаву. Криминално понашање је појединачно понашање резултирано различитим друштвеним и психолошким факторима и узроцима којим се крше међународне норме о људским правима и за које су предвиђене санкције, а повређују се једна или више жртава. Криминалитет као масовна друштвена појава представља укупност криминалних понашања на одређеном простору и у одређено време као крајњи производ процеса кривичног законодавства.
Један је од најактуелнијих проблема у свету и код нас, што потврђује чињеница да је криминалитет у сталном порасту. Оно што је нарочито приметно код криминалитета је његова разноврсност и обим. Због његове штетности и опасности сва друштва настоје да га сузбију, било превентивно или репресивно, сталним проналажењем нових адекватних и ефикасних метода и средстава. Превентивна делатност је плод опште друштвене акције и развијене безбедносне културе, и сматра се оптималним решењем уколико даје такве резултате. Репресивно деловање спроводе специјализовани органи унутрашњих послова, судови, тужилаштва, инспекције... Условљено је адекватном организацијом, техничком и кадровском опремљеношћу. Лоша страна репресивног деловања везује се за чињеницу да оно наступа након извршења кривичног дела. На криминалитет утичу многобројни узроци, поводи и услови. У најзначајније спадају: рат, економска криза, сиромаштво, породица, политички сукоби итд. Ту је и утицај на унутрашњу стабилност земље, и зависност од конкретних друштвених услова у једној земљи, али и окружења у коме се та земља налази (близина ратишта, кризних ситуација и сл.).

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]